Јанкове неостварене љубави

Лаза Лазаревић нам је у приповијеци „Ветар“ на фантастичан начин дочарао психолошко стање главнога јунака. Драма јунака ове приповијетке, Јанка, проистиче из несклада између његовог унутрашњег и спољашњег „ја“. Управо тај несклад и немогућност да се у потпуности пронађе и схвати то своје „ја“ Јанка су довели у низ ситуација у којима не би требао да се нађе одрастао, формиран човјек. Тема овог дјела је Јанкова неостварена љубав према кћерки старога очевог друга Ђорђа. Лаза Лазаревић нам покушава путем монолога и сна исказати унутрашњу јунакову страну , ону страну која нема самопоуздање и доводи до неостварене љубави. Кроз јунакова

сјећања сазнајемо за још три изгубљене и неостварене љубави (Катарину, Марију и Станку). Сам тај број прохујалих љубави довољан је показатељ јунакове неуравнотежености и неодлучности. Он не успијева стати иза своје одлуке нити је самостално донијети. Јанко још у дјетињству остаје без оца, са мајком као једином подршком. Можда због тога што је рано изгубио чврст очински ослонац или због тога што је мајка у жељи да га заштити бдјела над њим Јанко израста у веома неодлучног и пасивног човјека. Његова несамосталност се огледа управо у тој немогућности да се одлучи за остварење својих жеља. У сваком покушају доношења индивидуалних одлука, јунак се супротставља самом себи, чак није ни свјестан свога „ја“, нити покушава да савлада препреке и непријатности. Поражен унутрашњом празнином, ни нову љубавну прилику он не покушава да искористи. Јанко је јунак са амбициозном жељом за остварењем циљева, али и немогућношћу савлађивања својих унуташњих немира и несигурности. Пред сам крај дјела јунак поново пада у сукоб жеље и могућности, када му се јавља нова прилика за љубав, а он је поново не искориштава. Због недостатка свога „ја“ и смјелости карактера, јунак одаје слику исфрустрираности. Тако исфрустриран, неспособан за остварење жеља, препуштен психолошкој тензији свјесно или несјвесно, остаје сопствени заробљеник. Мајка је чудна сјена јунакове самосталности како у дјетињству када га је размазила, тако и сада својим посесивним и ауторитативним ставом. На крају, поставља се питање да ли би јунак, и да је аутор наставио дјело, успио да се прибере и консолидује у одлукама, или би било још неостварених љубави?

                                                                       Лазар Радан II1

(Рад инспирисан приповијетком „Ветар“ Лазе Лазаревића)