среда, 27. мај 2015.

Један поглед на крајолик

У Норвешкој, гдје уз питомост
иде и сурова окрутност,
гдје је некад богата шума била
леже трупци, жртве моћних сила.

Нешто је моћно ударило,
Све је пало на црно тло,
читаве војске тужних јасена,
остала им само по једна грана.

Између црне и црвене шуме, граница,
Између четинара и лиснатица,
И на небу бијело као груда снијега,
Сунце се прелива преко свега.

Анђела Савић III1
(пјесма инспирисана „Писмима из Норвешке“ Исидоре Секулић)

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.

Printfriendly