понедељак, 05. јун 2017.

Џоан Кетлинг Ролинг, "Хари Потер"

Пише: Николина Ћурић

Желимо да вам представимо једну од најпродаванијих и најпознатијих књига, а уједно и најпознатији филмски серијал настао на основу књиге, а то је "Хари Потер". Писац је Џоан Кетлинг Ролинг и ова дјела представљају њен кључ до успјеха.
Разлог
Разлог лежи у томе што су  у вријеме писања овог дјела (1997) у свијету биле присутне књиге са једином темом смисла живота, и циља живљења док је Хари Потер дјело које је допуштало да се човјек препусти  машти и да се изгуби у чаробњачком свијету.
Књига има седам дијелова и сваки дио прати пустоловине Хари Потера, његове најбоље пријатељице Хермиони Грејнџер и пријатеља Рона Визлија. Циљ сваког дијела овог романа јесте сукоб са злим чаробњаком Лордом Волдемортом чији је циљ да убије Харија, освоји школу вјештичарења и чаробњаштва Хогвартс. Да направе филм по овој кљизи је био изазов за многе продуценте и режисере због због потребе за специјалним ефектима. Џ.К.Ролинг је описивала свако мјесто детаљно, те и сваку битку и то је било нешто најтеже и највећи изазов за сваког продуцента.
Главни лик је Хари Потер, дјечак који је преживио напад најмоћнијег злог чаробњака Лорда Волдеморта. Хари је у свакем дијелу књиге ближи свом циљу, а то је да убије Лорда Волдеморта, те освети своје родитеље и све који су настрадали због „господара таме“. Његов вјерни пратилац и вјерни пријатељ био је Рон Визли, који га је без обзира на све подржавао и помагао му у остваривању циља. Неко ко би их увијек извео на прави пут , својим логичним размишљањем и интелигенцијом,  била је Хермиони Грејнџер, сматрана једном од најпаметнијих вјештица њене генерације.
Ово дјело је једно од најпознатијих дјела на свијету, чак и данас. Иако је
 написано прије 20 година , осјећај током читања ове књиге је исти – бијег у други свијет и опуштање. Још увијек има то нешто што је потребно читаоцу да се изгуби од данашњице и донекле заборави на све остало. Ово је оно што је учинило ову књигу једном од најпознатијих,а уједно и Џ.К.Ролинг једном од најбољих писаца.


Изложба „Српске иконе XVI-XVIII вијека из цркава и манастира са простора БиХ“


Сарадња наше школе са Музејом Херцеговине прераста у традицију. Овај пут сарадња је настала на иницијативу и на основу сарадње библиотекарке Жане Видаковић и ове културне институције.  Повод је био изложба Српске иконе  XVI-XVIII вијека из цркава и манастира са простора БиХ. Ову изложбу заједно са библиотекарком током два дана обиши су ученици III2 и II1 одјељења наше школе. 
Изложба је уприличена у организацији Секретаријата за вјере Републике Српске, Академије наука и умјетности Републике Српске и Музеја ХерцеговинеТребиње. Аутори изложбе су: проф. Љиљана Шево, историчар умјетности, Драган Давидовић, историчар и академик Миливоје Унковић, сликар.
Ученици су имали прилику да виде иконе и царске двери из манастира Житомислић, Добрун, Ломница, те иконе из цркава и манастира у Фочи, Чајничу, Висиком, Ливну, Сарајеву, Бусовачи, Требињу, Гомионици и цркве брвнаре из села Блашког. Богатији за једно ново искуство, надахнути духовним благом ученици су изразили задовољство и жељу да и даље прате оваква културна дешавања.







недеља, 04. јун 2017.

PISA тестирање

Агенција за предшколско, основно и средње образовање реализује ове године пробно истраживање знања, вјештина и компетенција ученика првих разреда средњих школа у БиХ - PISA 2018.
Истраживање је започето 3.априла, а проводи се у 80 средњих школа и обухвата више од 4000 ученика.
PISA( Programme for International Student Assessment)је програм међународног истраживања знања и вјештина ученика у доби од 15 година. Спроводи се под покровитељством Организације за економску сарадњу и развој (OECD). PISA 2018 је седмо PISA тестирање које се спроводи од 2000. године и укључује 82 државе свијета.
БиХ први пут учествује у овом истраживању у којем се испитују знања и вјештине из три области: читалачка, математичка и писменост из природних наука. Ово истраживање пружа информације о образовним системима и омогућава упоређивање ученика из великог броја земаља. Процјењује и знање повезано са реалним животним ситуацијама и вјештине и спремност за будуће учествовање у друштву одраслих. Овим путем жели се идентификовати области које школе, образовни системи и власт требају унариједити.
У нашој школи ово тестирање је спроведено 24. маја, а у њему су учествовала 52 ученика првих разреда који су насумично изабрани.
I


Кошаркашке стазе Саре Милановић

Након сазнања да је позвана да игра за јуниорску кошаркашку репрезентацију БиХ пожељели смо да поразговарамо и странице нашег листа посветимо Сари Милановић, ученици II 4 одјељења наше школе. Породични таленат и традиција одиграли су велику улогу па се Сара на кошаркашким стазама обрела након старијег брата Срђана, успјешног кошаркаша и нашег ученика чији је лик, такође, красио странице нашег листа.

Школски гласник: Од када се бавиш кошарком?
Сара Милановић: Своје прве спортске кораке направила сам са 9 година у ЖКК "Требиње 03".
Школски гласник: Шта те је подстакло да изабереш баш овај спорт?
Сара: Највећа подршка и инспирација ми је старији брат Срђан који је пратио мој први тренинг и који се и данас бави кошарком.
Школски гласник: Шта сматраш својим највећим успјехом током бављења кошарком? Која такмичења и награде сматраш најзначајнијим?
Сара: Најдраже медаље су ми златне. Као и сваком спортисти и мени је најљепше бити први јер захтијева велики рад, борбу и жељу тима. Поред школских и клубских пехара и медаља највећи успјех ми је позив да играм за јуниорску репрезентацију БиХ. Први пут сам позвана 12. јула 2016. године, а ове године сам на ширем списку. Неописив је осјећај када неко на том нивоу препозна ваш квалитет.
Школски гласник: Како усклађујеш своје школске и спортске обавезе?
Сара: Када имамо воље онда имамо времена и за једно и за друго. Ипак желим да се захвалим разредници Миланки Самарџић која има велико разумијевање и подстиче ме у мојим спортским успјесима.
Школски гласник: Чиме се бавиш поред кошарке? Чиме употпуњаваш своје слободно вријеме?
Сара: У слободно вријеме волим да се дружим са позитивним људима, читам књиге и цртам.
Школски гласник: Какви су твоји планови за будућност?
Сара: Не знам, заиста, шта ће бити "сутра", знам само да ћу наставити тренирати пуном снагом, па гдје ме то одведе, видјећемо. Циљ ми је заиграти за што бољи клуб, али поред тога желим да завршим факултет. У свему овоме највећа подршка су ми моји родитељи, два старија брата и млађа сестра.
Школски гласник: Шта би поручила својим вршњацима?
Сара: Младима бих поручила да се баве спортом, да поставе позитиван циљ у животу, да буду упорни јер јаком вољом и жељом могу постићи све.

субота, 03. јун 2017.

Један утисак са излета

Пише:Сандра Тупајић, II4

Кажу да путовања прво оставе без ријечи па вас тек онда претворе у приповиједача. Онај ко је то рекао сигурно познаје осјећај када неко мјесто покупи све наше мисли, све наше ријечи.  Крадљивице мојих ријечи, на излету 21. априла, биле су будванске плаже, которске уличице и јахте у Тивту. Покушаћу да сакупим мрвице сјећања и ухватим за руку све одбјегле ријечи како бих један диван дан преточила у причу. 
Био је то типичан априлски дан.  Облаци залијепљени за небо, тло испрскано понеком капљицом кише. Гужва и врева у аутобусу. Сањиво јутро и магловита очекивања.  Јутро није обећавало ништа другачије, није будило никакво одушевљење. Полако, како је аутобус сијекао кривине сунце је почело да скида своју маску, а ми смо били све ближе и ближе. Шкрипа кочница и помијешани гласови били су знак да смо стигли на прво одредиште. Котор је био град који смо прво посјетили.  Његови величанствени бедеми су нам пружили руке и тешко нас пустили из загрљаја. Наши кораци су газили живописним уличицама, а ми смо у њих уткивали  своје одушевљење и захвалност. Иза сваког угла помаљао је колорит цвијетних аранжмана и сувенира. Кутијице, привјесци, слике, разгледнице и украсне куглице, све то утискивало се у прелијепу успомену.  Иза понеког угла сусрели бисмо поглед сликара који је дијелић своје душе спреман подијелити са пролазницима. Коријен свих уличица се налази у центру трга из којег се раскошно уздиже Катедрала светог Трипуна.  Отргнувши се из загрљаја Котора убрзо смо се нашли крај пјенушавих таласа у Будви.  Посјетили смо Сајам туризма.
Април! Прољећни мирис у ваздуху и мајске сјенке по свјетлуцавој води пратили су нас током шетње.  Мутно небо се огледало у морском огледалу док су таласи са вјетром водили борбу. Склониште смо потражили у загрљају   Старог града, његових зидина и уличица. Имала сам осјећај да бих могла сатима и сатима играти игру скривања и шетати стазама средњовјековних краљица и витезова.  Највише ми се допала тврђава Цитадела. Те времепловне зидине, шум таласа који дивље ударају о стијене, посути мелодичним звуцима гитаре учинили су да се осјећам живо.  Учинили су да се осјећам бесконачно, учинили су да заборавим на све осим на тај чаробни тренутак. Док смо се трајектом превозили у Тиват вјетар нам је мрсио косу, а море звало из својих тајанствених дубина. У Тивту смо се кратко задржали. Луксузне јахте су се нечујно љуљушкале, безбрижне као и море, као прољеће, као април. Сунце се смиловало и пред крај дана скинуло свој плашт и обасјало нас својом свјетлошћу и топлином. Галебови су плесали само за нас и пожељели да се поново вратимо. Сваки од ових градова је прича за себе, засебна душа коју чуваји тајанствени зидови причају древне приче. Те приче свједоче о прошлости али и о вјечности. 









Излет првих разреда

Пише: извјештај професорице Милице Дурсун


Излет за ученике првих разреда наше школе реализован је у четвртак, 11. маја 2017. године. На излет је кренуло 87 ученика и пет професора аутобусима ТАГ "Lux Travel" у пратњи туристичког водича. Кренули смо испред школе у 8 часова, а вратили се око 18 часова. Наше прво одредиште били су Пребиловци, место страдања српског становништва за вријеме Другог свјетског рата.  На све нас снажан утисак су оставила имена страдалих, њих око 4000 у новоизграђеном храму који је реплика Христовог гроба и симбол побједе живота над смрћу.поклонили смо се сенима пребиловачких мученика, а саслушали излагање туристичког водича. Професор Дејан Шкриван је кратко али надахнуто говорио о овој трагедији српског народа и да овакве посјете немају за циљ да буде мржњу и освету нашег према другим народима, али да се о истини не смије ћутати. Пут нас је даље водио до Мостара и Саборне цркве посвећене Светој Тројици. Црква је још у обнови, а од изградње 1873. године до рушења 1992. године била је једна од највиших и најљепших православних храмова на Балкану.  Посјетили смо и стару православну цркву у непосредној близини. Она представља најстарији хришћански објекат у Мостару изграђен 1834. године. Због малих димензија названа је Ћелија. Усљедила је заједничка шетља Мостаром и прелаз Старог моста преко Неретве. Овај мост грађен у 16. вијеку одолијевао је времену и ратовима, али не и рату 1993. године. Послије изградње 2004. године овај мост је 2005. године уврштен у Свјетску културну баштину УНЕСКО-а. Остатак слободног времена ученици су провели у Тржном центру "Mepas Mall" и у шетњи градом. За све вријеме излета ученици су се понашали достојанствено и примјерено мјестима која смо посјетили.



Наставак пројекта "Комшија је комшији територијални рођак"

Пише:Дајана Лојпур

Дана 19. маја упутили смо се у град на Брегави, с циљем наставка пројекта
 „ Комшија је комшији територијални рођак“, у коме наша школа сарађује са Средњом школом из Стоца. Наше „ комшије“ су нам показале љепоте средњовјековне културе њиховог града, као и живи приказ једног средњовјековног дана у животу витешке тврђаве.
            Заједно смо посјетили „ 3. Столачку тарчу „ , једини сајам са тематиком средњег вијека у Босни и Херцеговини, у старом граду Видошком, која се одржава на иницијативу ЈУ „ Радимља“.
            Тарча, тарга или taboloccium anglum представља назив за једну врсту штита, обично квадратног облика, који се јавља у Европи од 13. вијека. Ови штитови, веома често у комбинацији са мачем, један су од најчешћих мотива орнаментике стећака с подручја Херцеговине.
            Илузионисти Маковог театра, витезови Херцег Стјепана, дјевојке у ренесансним хаљинама, мачевање, и мноштво сличних игара, изгледали су веома занимљиво. Представили су нам плесну културу касног средњег вијека и ране ренесансе, три принципа глагољице, радионице мачевања и чаробњаштва. Имали смо прилику пробати храну и пиће, погледати оружје, а неки  наши ученици су се окушали и у стреличарству. У подножју старог града могли смо погледати сајам старих заната.
            Програм се наставио касно у ноћ, а ми смо кренули назад  у Требиње, испуњени утисцима и одушевљењем. За нас је све ово било ново и лијепо изненађење, јер смо макар на тренутак могли  оживјети прошлост и уживати у љепотама средњовјековне културе.

            Новинарска секција је била вриједна и снимила је радио – емисију о овом догађају , која ће бити емитована на Радио Требињу. 




Printfriendly