уторак, 04. април 2017.

Пас у трку



Пас, као човјеков најбољи пријатељ, има сличну судбину човјекову. Неке од њих мазе, пазе, лицкају, сређују им  нокте и фризуру, воде редовно у шетњу, на ветеринарске прегледе, а неке једноставно избаце на улицу да се сами сналазе у животу, смуцају, љуњају и живе до краја свој кучећи живот, као скитнице под сводом небеским.
Таква једна несрећна луталица дошла је почетком љета прошле године у мој комшилук, орна за игру са дјецом, која су је прозвала Белка. На конак је примише добри људи из моје околине који су зидали једну кућу и хранили је оним што им је остало од оброка. Убрзо је Белка окотила четири штенета, који су донијели још већу радост дјеци. Зидари су онда завршили посао и отишли даље, а газде су одлучиле да задрже једно штене. Остале су раздијелили пријатељима, а Белку избацише на пут и затворише капију за њом. Узалуд је грeбала по капији, узалуд цвилила не би ли отопила лед на нечијим грудима. Љубав коју су јој пружила дјеца помогла јој је да остане у близини, али више није улазила ни у једно двориште. Стрепња да ће бити грубо отјерана, натјерала ју  је да изабере живот што даље од људи. Почетком нове школске године, почела је поново да се дружи са школском дјецом коју је пратила од засеока до школе у центру гдје их је чекала и са њима се враћала "кући". Приближавала се нова ловачка сезона, па су све чешће почели изводити у ловиште своју краткодлаку пријатељицу, како би је што боље припремили за лов. Тако је створено пријатељсрво између Белке и ловаца. Постала им је пратилац у лову, испољавајући све више и више неки, дотад  прикривен ловачки нагон. Почели су чак и са њом да лове и да прате њене покрете и вјештине. Дјеца би се пела на крошње дрвета на раскрсници шумских стаза, далеко у брдима изнад села, а она је за то вријеме шврљала по околини и када би наишла на дивљач, гонила би је гласно. То их је одушевљавало, мада у таквом лову нико никад није носио пушку, па према томе нису пуцали на дивљач коју је Белка гонила. Имала је изврсну осјетљивост, брзе покрете и рефлексе. Длака јој се пресијавала од среће, а у њеном животињском, али благом и мирном погледу, примјећивао се дух живота и снаге за њим и поред свих тешкоћа што је ова мала, неочекивана пријатељица доживјела. Ускоро, сви њени прогонитељи схватили су њено постојање и да просто те њене лагане ноге у трку, улијевају и њима трачак наде за борбом за бољи и љепши живот.

Анђела Капор, I3

среда, 22. фебруар 2017.

Наставак пројекта "Комшија је комшији територијални рођак"

Пише: Дајана Лојпур

Под покровитељством Америчке амбасаде у БиХ, нaша школа учествује  у пројекту „Комшија је комшији територијални рођак“. У сарадњи са професорима и ученицима средње школе из Стоца, заједнички осмишљамо и реализујемо различите активности с циљем упознавања, развоја толеранције, те учвршћивања везе између двају школа.
Сунчани 22.фебруар искористили  смо  да  узвратимо посјету, и упознамо столачку средњу школу. Имали смо још један разлог, а то је обиљежавање „ Дана  ружичастих мајица“, Дана борбе против вршњачког насиља. Свјесни чињенице да је насиље, било каквог облика, присутно свакодневно, у свим окружењима, одлучили смо подићи свијест о овом проблему, с могућим тешким последицама у краткорочној и дугорочној перспективи развоја младих. Истраживања која је спроводио „ Unicef“ показују  да је већина ученика , макар једном, била изложена неком облику вршњачког насиља, а најучесталији су физичко насиље, вербално насиље, сплеткарење, ширење неистина, пријетње и застрашивања.
 Милиони младих људи, широм свијета обиљежавају „Дан ружичастих мајица“, а обиљежава се последње сриједе у фебруару. Овај дан се обиљежава од 2007. године, када је један дјечак у Канади био изложен вршњачком насиљу  због доласка у школу у ружичастој мајици. Вршњаци су узнемиравали, исмијавали, психички и физички злостављали тог дјечака. Касније се испоставило да је мајица симболизовала дјечакову подршку мајци, тешко болесној од карцинома дојке. Школске колеге су се солидарисале са злостављаним дјечаком и сутрадан су се сви појавили у ружичастим мајицама.Од тада је ружичаста мајица препознатљив симбол иницијативе и међународно препознате годишњице превенције вршњачког насиља у школама. У Бих се тај датум обиљежава од 2016. године.
Код наших партнера,  у Стоцу, тај дан је обиљежен на пригодан начин. Професори  Жана Видаковић и Крстољуб Којовић  су одржали по један час у циљу презентовања рада својих секција, те формирања будућих, заједничких планова сарадње.У склопу активности тога дана, професорица Слађана Скочајић је за ученике и професоре обје школе одржала радионицу на тему „Вршњачко насиље и комуникација“. Ненасилном комуникацијом сузбијамо насиље, ћутањем одобравамо такво понашање, а не боримо се против њега. Наши ученици су ,такође, учествовали у спортско- рекреативним активностима, трчању у врећи, повлачењу конопца, и трчању у повезаним паровима. Побједници спортских игара  добили су занимљиву награду, похвалу од директорице столачке средње школе, и петак , 24. 02.  као дан без испитивања.  Приликом ове посјете смо се боље упознали, учврстили пријатељства и сазнали нешто више. Сарадња школа се наставља кроз нове сусрете наших секција, предавања професора и организовање разних манифестација. Новинарске секције требињске и столачке школе снимиле су радио-емисију о овом догађају која ће бити емитована на Радио Требињу.










субота, 10. децембар 2016.

Обиљежен Међународни дан средњошколаца

пише: Ивана Гавриловић



Међународни дан средњошколаца се обиљежава у знак сјећања на студентске протесте који су одржани у Прагу 17.11.1939. године. Студенти су тада  протествовали против  нацистичке окупације, због тога су стријељани без претходног суђења. У спомен на прашке студенте и седњошколце овај датум се обиљежава од 2009. године. Међународни дан средњошколаца обиљежен је широм Босне и Херцеговине. На овај дан представља се важност средњошколаца, као будућих носилаца комплетног друштва. Наша школа овај дан обиљежила је изложбом умјетничких радова, квизом знања и плакатима  под називом „ Кажи ми кажи“ на којима су ученици могли да напишу све што би вољели да промијене у школи.  Савјет ученика наше школе се потрудио се да организује овај дан на најбољи начин и да утиче на развој активизма младих у нашој школи.






X Конференција мРЕСУРС-а

пише: Ања Грубачић

 У периоду од 1. до 4. новембра одржана је X Конференција  мРЕСУРС-а (мрежаСавјета ученика Републике Српске). Циљ мРЕСУРС-а је умрежавање свих средњошколаца и побољшање њиховог положаја, подстицање волонтеризма и активизма младих.
X Конференција  одржана је у Бардачи гдје су представници свих средњих школа активно учествовали у радионицама, расправљали о свакодневним проблемима, тражили најефикаснија рјешења те правили план рада за школску 2016/2017. гогину. Као предсједник Савјета ученика наше школе имала сам част али и велику одговорност да нашу школу представим у што бољем свјетлу. 
Осим што сам упознала многе дивне људе, са ове конференције дошла сам искуснија, спремнија и мотивисана на рад на унапређењу наше школе. Ово је био мој први одлазак у Бардачу одакле носим лијепе утиске. Пут је био дуг, читавих 13 сати јер смо пропутовали готово цијелу Републику Српску, скупљајући све учеснике Конференције. Стигли смо навече те је услиједило распоређивање у собе и вечера.  Сутрадан смо подијељени по регијама у групе учествовали у радионицама чији су водитељи били Харис Лето и Јовица Бркић.
Вративши се у Требиње, препуна нових идеја, своје искуство и планове подијелила сам са члановима Савјета. Први састанак нашег Савјета након Конференције одржан је 10. новембра након чега су услиједиле активности попут обиљежавање Међународног дана средњошколаца и припремање за Међународни дан волонтера и акцију Један слаткиш-једно дијете.



понедељак, 05. децембар 2016.

Дан волонтера

пише: Николина Стојановић

Савјет ученика наше школе у сарадњи са ученицима и запосленима у школи организује обиљежавање Дана волонтера спроводећи низ интересантних и корисних активности. Тог дана, 5. децембра, ученици се ангажују у реализацији многих активности у функционисању школе. Мијењају своје професоре држећи часове својим вршњацима, директора у управљању школом, секретара, библиотекара и друго особље школе. Овај дан искористили су и за уређење школског дворишта. На овај начин ученици показују како своје способности, тако и спремност да волонтирају, а самим тим популаризују волонтеризам код младих.



понедељак, 31. октобар 2016.

Комшија је комшији територијални рођак

пише: Теа Радановић


Ове школске године наша школа учествује у једном новом пројекту чији је покровитељ Америчка амбасада, а носилац наша школа. Пројекат носи назив Комшија је комшији територијални рођак, а донио нам је сарадњу са Средњом школом из Стоца. Партнерским школама пружена је прилика да кроз заједничке активности и размјену искустава остваре трајну и корисну сарадњу. Сарадња је осмишљена кроз повезивање секција двају школа које ће заједнички осмишљавати и реализовати разне активности. На овај начин утицаће на унапријеђење рада ваннаставних активности али и на учвршћивању везе између територијално блиских школа уз два различита ентитета. Организовање заједничких манифестација могло би прерасти у традиционално преплитање друштвеног живота двају локалних заједница. Дана 31. октобра уприличен је први сусрет ученика и професора када су нашу школу посјетили гости из Стоца. Том приликом професори и ученици су се по први пут срели и упознали, а затим подијељени по секцијама радили на осмишљавању плана даље сарадње. Током овог првог сусрета чланови новинарских секција столачке и требињске школе су радили на реализацији радио емисије која ће бити емитована на Радио Требињу 3. новембра 2016. године.

субота, 15. октобар 2016.

Дружење са Новосађанима

пише: Теа Чабрило



Једно ново пријатељство обрадовало нас је 15. октобра ове године. У госте су нам дошли ученици и професори Медицинске школе „7. април“ из Новог Сада. Они су у Требиње допутовали у склопу студијског путовања са циљем обогаћивања наставе српског језика и књижевности са посебним акцентом на дјело Јована Дучића и Ива Андрића. Путовање је осмислила и реализовала др Љиљана Вицо, професорица српског језика и књижевности. Наше гошће заједно са својим ученицума биле су и мр Слађана Кушлаковић, професор српског језика и књижевности; проф. Драгана Угринов, професор српског језика и књижевности; проф. Жужана Ковач, професор мађарског језика; др Љубица Соро, професор хигијене са здравственим васпитањем; Милица Јованић и Ангела Кришка, наставнице здравствене његе.
Наше драге госте угостили смо у нашој школи уз добродошлицу директора школе и презентацију града коју је припремио Лазар Радан. Ученици и професори имали су краће дружење у школи и заједнички обилазак града.








Printfriendly