Рукометна нада

пише: Владимир Гутић

Мирела Јегдић

Дугачак је списак успјешних ученика наше школе на различитим пољима.  Значајно мјесто на њему заузима наша данашња саговорница, Мирела Јегдић. Мирела је ученица III₃ одјељења,смјер прехрамбени техничар.На њену адресу стигао је позив да заигра за женску рукометну репрезентацију Босне и Херцеговин те смо пожељели да нам она открије нешто више о томе.

ШГ: Мирела, реци нам нешто о својим рукометним почецима.

Мирела: Рукомет сам почела да тренирам са 11 година у РК-у „Леотар“.

ШГ: У поређењу са осталим спортовима  могли бисмо рећи да је рукомет најгрубљи.Зашто је баш овај спорт  твој избор?

Мирела: Гледајући рукометне утакмице на ТВ-у видјела сам да је ријеч о спорту са много физичких контаката у виду гурања и борбе за лопту,а ја ,као неко ко се бори до задњег даха одмах сам схватила да је рукомет идеалан спорт за мене.

ШГ: Бити примјећен у мору спортиста није нимало лако. Да ли си очекивала позив за репрезентацију и како си се осјећала када си видјела да си баш ти изабрана да браниш боје своје државе?

Мирела: Позив да заиграм за репрезентацију БиХ нисам очекивала јер,као што сте рекли,јако је тешко пронаћи начин да се издвојимо и будемо бољи од осталих.Када ми је отац рекао да сам добила позив да заиграм за репрезентацију,била сам пресрећна јер сам видјела да постоји неко ко цијени мој дугогодишњи труд.Биће ми част и задовољство да се борим за своју земљу и трудићу се да остварим што већи број поена на првенствима која су испред мене.

ШГ: Сви спортисти имају своје идоле,особе чијим стопама ходе.Откриј нам ко је твој узор?

Мирела: Вољела бих да будем успјешна као Андреа Лекић.

ШГ: Да ли ти је тешко да ускладиш школске и спортске обавезе?

Мирела: Морам признати да пар пута нисам била спремна за час,али велику захвалност дугујем својим професорима који су и више него коректни и имају максимално разумијевање према мојим спортским обавезама.

ШГ:Да ли себе у будућности видиш као прехрамбеног технолога или као спортисткињу?

Мирела: Прехрамбена технологија је нешто што је јако занимљиво и сигуран пут ка запослењу, али себе у будућности ипак видим као спортисткињу.Првог дана када сам почела да тренирам рукомет,схатила сам да ће то бити моја једина професија.

ШГ: За крај нам још реци који је твој животни мото.

Мирела: Мој животни мото гласи: „Што можеш урадити данас,не остављај за сутра“.Такође мислим да је формула за успјех добра организација времена. Препоручила бих свима да раде оно што воле јер само тако могу да остваре свој циљ и буду срећне и поносне особе.