У сусрет новим пејзажима - путовање по Србији

Пише: Николина Судар

Матуранти који нису била на екскурзији у Италији, Француској и Шпанији имали су прилику да обиђу знаменитости Крагујевца, Ниша и Београда. На путу до Крагујевца обишли смо мост на Дрини и Андрићград у Вишеграду. Дах историје увијек нас дотакне када крочимо на мост који је саградио Мехмед-паша Соколовић, а чувени нобеловац Иво Андрић описао у свом роману „На Дрини ћуприја“. А пошто смо мало прије тога имали обраду ове лектире били смо веома заинтересовани да видимо тај мост и освјежимо сјећање на божанствено књижевно дјело. У близини моста могли смо купити разне сувенире да се и код куће присјетимо нашег путовања. Андрићград се налази у склопу Вишеграда. Неко га назива и Каменград јер је изграђен од камена. Изграђен је у знак сјећања и у част Иве Андрића. Ту је црква Светог Лазара, Трг Франциска Гоје гдје смо се присјетили Андрићевог есеја Разговор са Гојом.

На тој умјетничкој љепоти лијепо је било одморити очи али нас је пут водио даље, ка Србији. Пошто смо обишли Каменград био је ред видјети и Дрвенград. Осјећали смо се као да смо ушли у мали лавиринт који одише љепотом и природом. И овдје је све подсјећало на андрића, Кућа писаца, ресторан „Ћоркан“, сувенирница „Аска“и сл. Убрзо смо се упутили ка манастиру Жича. То је једна велика светиња коју вриједи посјетити. У манастиру смо одгледали филм у коме смо се боље упознали са овим манастиром.

Наставили смо пут ка Крагујевцу. Смјештени смо у хотелу „Шумарице“. Сутрадан смо посјетили музеј „21 октобар“и Спомен-парк. За нас је то било једно ново искуство, јер смо се упознали са трагичном судбином крагујевачких жртава из 1941. године. Музеј и споменици које смо видјели оставили су дубок траг у сјећању, испричали нам причу о животу, о прошлости, о добру и злу. Најјачи утисак је оставила скулптура „Суђаје“која представља три жене које одређују судбину дјетета по старословенској митологији.

Споменик Кристални цвијет, архитекте Небојше Даља посвећен је петнаесторици дјечака који су стријељани са групом одраслих. Бјелина цвијета асоцира на моралну чистоћу дјечака, а црне чашице асоцирају на смрт и таму. Јак утисак оставља и Споменик стријељаним професорима и ђацима и Споменик бола и пркоса. Са овог мјеста смо понијели утисак да је веома болно, али на неки начин и побједничко мјесто. Вриједи га посјетити.

По доласку у Ниш смјештени смо у хотел „Krystal Ice“. Након кратког предаха отишли смо у посјету Економској школи. То је велика школа са дугом традицијом. Упознали смо се са домаћинима, њиховом школом и градом. Ниш је веома лијеп град, а дружење са домаћинима у кафеу „Флор“ је допринијело још љепшем утиску.

Уторак је био предвиђен за одлазак у Београд. Посјетили смо Авалу и Авалски торањ. Дивили смо сеСпоменику незнаном јунаку, дјелу чувеног вајара Ивана Мештровића. Попели смо се на торањ који нам је пружио вртоглав поглед. Куће су изгледале тако малене, а призор је био невјероватан. Сама помисао на ту вусину будила је узбуђење и страх, чудан осјећај. Посјетили смо и Музеј Неколе Тесле гдје нам је било јако занимљиво. Показали су нам Теслине изуме и кратак филм о Тесли. Магија Београда је у његовој величини, брзини живота и шароликости.  Неописив доживљај је и обилазах храма Светог Саве. У Београду је у вријеме нашег боравка био отворен Сајам књига о кеме смо толико слушали. Сајам је био тако богат и пружао тако велики избор књига, нарочито љубитељима писане ријечи. Примакло се вријеме повратка, али колико год тужни због краја једног ијепог путовања ипак срећни због повратка у наше Требиње. Опет је у путу било и пјесме и приче и спавања.Када путовању дође крај успомене и сјећања причају приче.