Завршница пројекта "Комшија је комшији територијални рођак"

пише: Владимир Гутић

Прва мјеста на општинским, регионалним и републичким такмичењима нису једини успјеси  који красе ученике наше школе. Наиме,Центар средњих школа је из године у годину носилац бројних пројеката и успјешних сарадњи. Једна од таквих је и сарадња са Средњом школом из Стоца у оквиру пројекта “Комшија је комшији територијални рођак“. Ученици и професори наше школе, чланови секција које су радиле на очвршћавању веза између народа  различите вјере и националности су снимили филм и на тај начин крунисали овај пројекат. Ниједан филм није могућ без  сценарија,а овога пута за то је била задужена Валентина Сушић, професорица српског језика. Радња филма конципирана је тако да истиче важност пријатељства које се развило између ученика из различитих градова који су учествовали у реализацији овога пројекта. Средњошколац Милан, у чијој се улози одлично снашао ученик  III разреда Митар Милићевић, је са својим оцем ( кога глуми Дејан Шкриван, професор историје) кренуо у Мостар. Међутим, у близини Стоца њихов аутомобил се покварио. Милан позива свога пријатеља Анту,средњошколца из Стоца, кога је у овом филму глумио Огњен Гавриловић, ученик II разреда. Са Антом долази и аутомеханичар (професор Крстољуб Којовић) који успијева да поправи њихов ауто. Милан, који је на почетку занемаривао комшије, сада схвата да су нам оне некада важније и од пријатеља. У улози комшија нашли су се и Сара Чурић, Ива Дутина и Владимир Гутић. Поред играног,снимљен је и документарни филм гдје је улогу наратора преузела ученица IV разреда, Дајана Лојпур. У том филму, приказани су наши одласци у Столац, доласци Сточана у Требиње, те  догађаји и манифестације којима смо присуствовали. Филм дочарава и утиске ученика, актера овог пројекта. Иза објектива,током снимања оба филма,стајала је Јадранка Мишић, професорица математике и информатике. Снимање је протекло у позитивној атмосфери, глумили смо, дружили се,забављали. Дана 1. децембра ове године,као шлаг на торту, дошла је премијера наших филмова. У пратњи професорица Валентине Сушић,Јадранке Мишић, Слађане Скочајић и Жане Видаковић и професора Дејана Шкривана и Страхиње Вуковића, упутили смо се у мали град на Брегави како бисмо присуствовали истој. Поносни на оно што смо урадили, жељно смо ишчекивали коментаре наших другара из Стоца. Као школско звоно, у 12.10 часова , њихов аплауз означио је крај овога пројекта, али не и наших пријатељстава. Срећни и задовољни  реакцијом на наше филмове, наставили смо пут ка Благају,чаробном градићу одакле се пружа прелијеп поглед на врело Буне.

На лијевој обали ријеке, у прелијепом сценарију какав само природа може реализовати, налази се текија, кућа древиша из XVI вијека  која као да лебди између стијене и воде. Првог децембарског дана, Благај није био крајња дестинација. Наш излет завршавао се у Мостару, једном од најљепших градова у Херцеговини. Посјетили смо Саборни храм Свете Тројице, који  је био један од највиших и најљепших православних храмова на Балкану. Храм је запаљен и до темеља порушен у рату 1992. године,а његова обнова започета је 2010. године. Доћи у Мостар, а не посјетити Стари град је просто непојмљиво. Прошетали смо преко Старог моста и уживали у љепотама ријеке Неретве. Уморни од једночасовног обиласка Мостара, дошли смо у тржни центар Mepas Mall и у McDonald's-y утолили глад. Пуни утисака,сјели смо у аутобус и поносно кренули ка свом родном граду.