Италија - наша матурска екскурзија

Пише: Јована Ераковић

О матурској екскурзији се од почетка нашег школовања у говорило са највећим узбуђењем. Онога тренутка када смо рано, 18. септембра крочили у бус, смјестили се на наша мјеста и кренули на дуг, али незабораван пут кроз Хрватску, Словенију до Италије, то је узбуђење достигло свој врхунац. Уз пратњу професорица Сладјане Мусовић, Снежане Грбић, Евелине Дучић, докторице Дијане Сјеран и уз пратњу водича Милоша Лаловића у вечерњим сатима стигли смо на прву дестинацију Италије, у Лидо ди Јесоло. Јутро након доласка у Лидо ди Јесоло кренули смо у обилазак Вероне. У Верону смо се заљубили на први поглед, љубав за коју смо мислили да могу осјетити само Ромео и Јулија. Очарала нас је љепота: Трга Бра, Арена ди Верона, Трга Ербе, Јулијине куће... Након обиласка Вероне, упутили смо се према Монтекатинију. Тамо смо  провели слободно вријеме обилазећи и упознавајући град. Највише од свега нас је одушевила Фиренца у коју смо стигли следеће јутро. Фиренза је изузетан град и не могу се набројати објекти, музеји, катедрале и све љепоте овог града... Реплике бројних скулптура из разних умјетничких праваца привлачиле су нашу пажњу и иако је било топло нико од нас није потражио мјесто у хладу, сви смо уживали у причи нашег водича. Могли смо да чујемо и остале водиче који су, не без основа, одушевљено говорили о овом граду. Имали смо неколико сати да разгледамо град, а нисмо се могли отети утиску да нам за то треба бар недеља дана. Дошао је на ред и Римини. Због мањка слободног времена прије вечере нисмо стигли отићи на прелијепе плаже које су својом љепотом одушевљавале нас присутне. Нисмо били разочарани јер смо знали да сутрадан имамо слободно послеподне у Риминију и дио вечери. Послије вечере имали смо мало слободног времена да се спремимо за журку која нас је чекала у дискотеци. Ујутру нас је чекао аутобус који је био спреман за полазак у Сан Марино. Овај град, Република је предиван, вриједило је пењати се до врха, а онда погледати унаоколо, као да смо дотакли небо, као да лебдимо. Туриста је и овде било много, а оно што је за сваку похвалу су изузетно љубазни домаћини. Послије обиласка Сан Марина вратили смо се у Римини гдје смо имали претходно наведено слободно вријеме. Иако смо били исцрпљени због обиласка и прошле неиспаване ноћи, наш умор нас није спријечио да одемо на плажу. Због великих таласа који су били у сукобу са вјетром нисмо имали дозволу за купање, али нас то није спријечило да проведемо прелијеп дан на плажи дружећи се и уживајући у призору. Након вечере поново је „наступила дискотека“ и добра атмосфера.  Очарани љепотом овог малог мијеста, као и љубазношћу његових становника, наставили смо пут ка нашим сљедећим дестинацијама, Равени и Болоњи. Оно што смо прво запазили у овим градовима  јесте огроман број људи који користе бицикла као основно превозно средство. Обишли смо центар града , пјешачку зону и трг који обилује грађевинама из различитих историјских периода и умјетничких епоха. Равену смо напустили са изузетно пријатним утисцима, и упутили се ка Болоњи. Као што већ знамо да Болоњу називају градом знања, а ми га можемо назвати и градом љепоте, историје и архитектуре.  Вријеме у Болоњи је јако брзо пролетило па смо се упутили ка нашој посљедњој дестинацији, а то је био Лидо ди Јесоло, град који је било и прва станица на нашем путу. Посљедњу ноћ смо одлучили провести у хотелу сви заједно. Сљедећег јутра смо се спремили, напусили хотел, сви помало тужни, јер смо знали да се ближи крај ескурзије и прелијепог дружења које ћемо памтити цијелог живот. Стигли смо у прелијепу Венецију, гдје смо са одушевљењем гледали Мост уздаха, Трг светог Марка, Базилику светог Марка, разне палате и цркву Санта Мариа дела Салуте. Послије обиласка Венеције кренули смо пут Требиња. На нашим лицима видјело се да нам је жао што се ескурзија завршава, полако је нестајала еуфорија. Чуло се само: „Прелијепо је! Кад бисмо могли да останемо још неколико дана!“ Да, вратили смо се и опет путовали дуго, дуго... Понијели смо слике и сјећања, понеки сувенир, невјерицу и дивљење. Духовна и материјална љепота стопиле су се у једно. Има нечег лијепог и у томе што се живи.