четвртак, 6. октобар 2016.

Наградни излет за најуспјешније у школској 2015/16. години

Пише: Дајана Лојпур

Успјех никада не пролази ненаграђено, а да је вриједило марљиво учити доказали су најбољи ученици наше школе. За одликаше, ученике одличног успјеха и примјерног владања, ученике без изостанака, и побједнике на такмичењима школског, општинског, регионалног и републичког нивоа, школа је организовала наградни излет.
        У четвртак, 6. октобра 2016. године, у пратњи професорица Јадранке Мишић, Валентине Сушић и Соње Милишић, наши ученици обишли су манастир Завала, смјештен на рубу Поповог поља и  херцеговачки драгуљ, пећину Вјетреницу. Хладно вријеме и киша нису успјели покварити уживање. Пут је прошао брзо, у лијепом расположењу и пјесми.
 У манастиру Завала , ученике и професоре дочекао је монах  испричавши занимљивости о манастиру и околним селима. Према народној легенди, постанак мамастира везује се за  првог хришћанског цара Константина  који је стигао у Завалу  и видјевши да је становништво побожно  одлучио ту саградити храм. Унутрашњост цркве украсио је велики српски сликар из 17.  вијека, хиландарски монах, Георгије Митрофановић. У манастиру Завала, искушеник је био Свети Василије Острошки, рођен у оближњем селу Мркоњићи. Манастир је имао знатан број познатих духовника и црквено- народних вођа, као и велики број старих, значајних, рукописних и првих штампаних књига. Велики дио тог духовног и културног блага током ратова је уништен. Након посљедњег рата, манастир и манастирски конаци су обновљени, а извршена је и рестаурација фресака. Монах је истакао значај учења вјеронауке и  љепоту православља. За успомену на угодно дружење даровао је ученицима и професорима иконе.
         Пећина Вјетреница је најљепша и најпознатија пећина у Босни и Херцеговини, а богатство пећинским украсима чине је истакнутим туристичким мјестом. Ову пећину јединственом чине пространи ходници и дворане, богат хидрографски свијет са неколико водопада , потока те импресивне димензије и богатство сталактита и сталагмита. Посебан утисак оставио је снажан вјетар на улазу и осјетно струјање ваздуха на неколико мјеста у унутрашњости. Сви су пјевали у Златној дворани, најљепшој дворани Вјетренице, а потом се сликали са човјечијом рибицом. Вјетреница је ,с правом  туристичко обиљежје Херцеговине већ шест година.
Све што је лијепо траје кратко. Ученици су  у поподневним часовима стигли у Требиње, богатији за једно прекрасно искуство, са додатном мотивацијом да буду још успјешнији и са жељом да се излет у скорије вријеме понови. Ипак је вриједило трудити се и све ово  у добром друштву доживјети , а остаје нада да ће и наредне сколске године бити једнако добри у учењу и владању.                                              

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.

Printfriendly