понедељак, 23. мај 2016.

АНИНА ШКОЛСКА ГОДИНА У АМЕРИЦИ

Пише: Ивана Грубач

Средњошколци који су заинтересовани да упознају Америку, начин живљења и школовања у овој далекој земљи имали су прилику да се пријаве на конкурс у оквиру YES програма размјене ученика. Ученица економске школе, Ана Дутина, у августу 2015. године отпутовала је у Америку. Она је изабрана од стране комисије након што је прошла сва три круга тестирања на објављеном конкурсу за YES програм. Разговарали смо са Аном и питали је о њеним искуствима и утисцима.
ШГ: Ана, представи нам пројекат преко кога си отишла у Америку?
АНА: То је програм The Kennedy-Lugar Youth Exchange & Study (YES). Намијењен је ученицима првог и другог разреда средње школе из цијеле БиХ који желе да проведу једну школску годину у САД-у, похађају наставу и живе у америчкој породици.
ШГ: Ко ти је био највећа подршка?
АНА: Највећа подршка су ми породица и пријатељи.
ШГ: Да ли си била сумњичава у погледу ове важне одлуке?
АНА: У почетку да јер нисам знала у шта се упуштам.
ШГ: Да ли је било тешко оставити све познато и отићи на други континент?
АНА: Било је тешко јер на 10 мјесеци напуштам живот који сам градила 17 година, али са друге стране знам да ће бити тешко и градити живот у Америци и напустити га.
ШГ: Који су били твоји утисци када си крочила на америчко тло?
АНА: Прва мисао је била: Шта ја ово себи радим? Није било лако прилагодити се свему, потребно је доста стрпљења и добре воље да се човјек навикне на потпуно нови начин живота, културу и друштво. Али издржала сам и ни мало се не кајем што сам дошла овдје, и бескрајно сам захвална на прилици коју сам добила.
ШГ: Знамо да си смјештена код своје америчке породице. Какви су ти утисци о њима?
АНА: Породица као породица, веома су гостољубиви и срдачни људи којима никада нећу моћи бити довољно захвална што су ме угостили, примили у своју кућу и упознали са својим окружењем. С друге стране, моја породица је та која ми пружа највише подршке у свему и никада их не бих мијењала.
ШГ: Опиши нам мало твоје уклапање у нову школу?
АНА: Као сваки почетак и тај почетак је био тежак. Никога нисам познавала и требало је мало времена да се почнем осјећати пријатно. Упознала сам једну дјевојку која је са наших простора, са њом сам се повезала па смо могле бити „заједно изгубљене“.
ШГ: Које су то разлике у стилу живота код нас и у Америци?
АНА: Американци доста времена проводе на послу, у школи и ријетко ко има времена за неке друге ствари. Једна ствар која ми је нарочито сметала је то што нисам могла нигдје да идем сама. Све је прилично далеко и није сигурно излазити сам изван заједнице. Након овог времена проведеног у Америци недостају ми неке ситнице којима нисам придавала неку важност. Домаћи ручак је постао мисаона именица, али сада када дођем кући нећу се жалити на бакину боранију и раштан купус.
ШГ: Шта ти се највише свидјело у Америци?
АНА: Тешко је иједну ствар али неко ко ће ми највише недостајати је моја host/exchange student сестра из Финске.
ШГ: Појасни нам мало систем школовања у Америци?
АНА: Систем школовања је доста лакши у односу на наш. Ученици имају могућност да бирају које предмете желе да слушају током године што је доста добро и једна је од ствари које ми се највише допадају у њиховом систему образовања. Да би се добиле добре оцјене потребно је редовно похађати наставу и радити задаћу на вријеме. А једна од ствари која ми највише смета је што се у школи проводи пуно времена, од 7 ујутру до 3 сата поподне. То је заиста напорно мада само градиво није толико тешко.
ШГ: Када би могла да бираш да ли би поновила ово искуство?
АНА: Мислим да бих, али бих вољела да тада то буде нека друга држава.




Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.

Printfriendly