И опет ми душа све о теби сања

Опет ми душа о теби сања, и кад склопим очи снене у мислима си мојим заташкан негдје између јаве и сна, моје илузије и стварности.

Знам да негдје постојим, мораш постојати, осјећам. Не знам боју твојих очију, не знам ни гдје живиш, али знам да постојиш. Не знам коју музику волиш ни на који начим причаш, али негдје се скриваш, у некој страници књиге, у неком поглављу које тек требам прочитљати. Чекам дићи ће,хоће.
Пролазе дани зиме прољећа...

Моје мисли само ка теби лете, као лептир ка опојном цијету. Као птица ка своме гњезду.

Носи моје мисли вјетар, можда их чујеш.

Будна сањам о теби, стварам твој лик од ничега, од маште, али и машта је нешто, сан који се може претворити у стварност ако вјерујеш, а ја вјерујем.

Кад ме пробудиш цик зоре и најљепши гласови птица, што умишљамо шире своју мелодију, или пак кад сунце зађе за хоризонт, кад се на небу смењују боје од њежне љубичасте до јарко ватрене, лелуја мислима твој лик.

Не знам боју твојих очију али ми није ни важно, јер није важна она, већ боја душе која се угледа кроз њих. Боја искрености и доброте која је љепша него све нијансе шаренила, него боја, најтамније ноћи. Кад ме прекрије плашт самоће, кад упловим у воде туге, ти си вјетар што мој брод доводи у сигурну луку. Кад сам срећна пуна радости опет си у мислима, као да дјелиш са мном сву тежину и радост овога свијета, а и не познајемо се. За некога сам будала, за некога можда и луда, али ја мислим да сам само човјек који зна да сања, зна да вјерује.

Вјерује у праву љубав, њежну, скривену у погледу. Та пјечита тишина која говори више него милион ријечи. Та бујица осјећања која никад не пролазе, јер кад године на лицу исцртају боре, у очима и даље тиња онај исти сјај, сјај љубави.

Овјековјечен си у мојим мислима, пловиш кроз снове, дајеш ми наду за ново сутра, за оно ново поглавље које ћемо заједно исписати и створити своју вртешку успомена. А до тада нам не остаје ништа друго него да засебно уживамо у овој вожњи коју нам пружа живот.

                                                                                                                                                                         Милошевић Јована

                                              (Рад објављен у Зборнику радова Завичајног клуба Херцеговац)