Вјеровања наша,
још су од давнина,
да кроз сан нам дође
искра Божје моћи
и да нам пружа кратак филм
о ономе што би ми
жељели видјети и чути.
О коме да пишем,
ако не о теби ?
О коме да сањам,
ако је о теби ?
О коме маштам да ми буја,
да се шири, да се грана ?
О коме, раци,
У смове моје ми ћеш доћи
Ја то знам...
Али тада у ми знај
да нисам сама ја
тако тајанствени долазак
и та која у ноћним сатима
препознаје те твоје
тихе, снене кораке.
То је моја душа,
она све о теби сања.
Она са мном чезне у трепету
као што ни једна звијезда
не зна, ни не чу за мој сјај.
Она, то је она,
сва силовита и сва моћна
баш попут вјечног пламена
што се угасити не може.
Марија Милановић
(Рад објављен у Зборнику радова Завичајног клуба Херцеговац)
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.