Кад устајеш и кад падаш

Некад се надаш да добро све биће

Лаганим кораком по машти ходиш

Надаш се да срећа стиће

Својом се снагом сновима водиш.

И сломи те нешто тек тако

Наступи тај трен

Надаш се, мислиш лако

Погоди живот уморан, снен

Ти се бориш до задњег даха

Мада те издаје воља

Не пушташ бој суморног страха

Вичеш и тражиш времена боља.

А онда наједном све лијепо

Опет идила влада

И сањаш поново слијепо

Не слутиш животног пада

И то ти је живот, његове дуге стазе

Тренутак када су њежне

Трен када те газе.

Устајеш сваког пута

То је важно рећи

Твоја машта стазама лута

Не спутавај мисли, крећи!

Поражавају те ријечи

Јер су оштро копље

Судба те каткад спријечи

Бесане ноћи у сиво осјенчи.

Но, не предај се!

Бори се, живи и даље

Свом највећем страху не дај се

Осмијех нек' поруку шаље

Ти можеш све то

И само ти треба нада

Треба ти подршка јача

Тек тада упорност влада.

Дајана Лојпур I3